Moderan WEB dizajn ili pretjerivanje

Nastojanje tvoraca WEB sajtova na našim prostorima da kreiraju sajtove za koje bi mogli da stave oznaku WEB 2.0, po mom skromnom mišljenju, najčešce dovodi do bespotrebno komplikovanih rjesenja.
Staviti WEB sajtu oznaku WEB 2.0 samo zato što je napravljen korištenjem CSS-a ili zato što je u nekim djelovima bespotrebno korišten AJAX u najmanju ruku je smiješno. Stekao sam utisak da veliki broj webmastera po pojmom WEB 2.0 podrazumijeva korištenje "novih tehnologija" u kreiranju sajta, pri tome zanemarujuci sve ostalo što ovaj pojam podrazumijeva (upotrebljivost, maksimalno učešće zajednice, laku dosupnost informacija...).
Posebno sam primjetio sve češću upotrebu AJAX-a i bukvalno pretvaranje sajtova u WEB aplikacije, a da za to uopšte ne postoji razlog. Da li je to naša stara potreba da se dokazujemo drugima u fazonu "vidi šta sam ja napravio"? Mislim da jeste.
Moje lično mišljenje je da je bolje napraviti nešto upotrebljivo i pregledno korištenjem starih provjerenih tehnika (pa i korištenjem nesrećnih tabela u Front Page-u), nego komplikovan "savremen sajt" pri tome zanemarujući ono zbog čega sajt i postoji - informaciju za posjetioce.

I sajtovi imaju rok trajanja

Zanimljivo je kako i sajtovi imaju rok trajanja. Nesto sto je bilo dobro prije cetiri godine, danas je apsolutno neprihvatljivo (tabele, previse GIF dugmica u navigaciji, neprilagodjenost svim browserima…).
Mislim da je danas, za razliku od prethodnih godina, mnogo lakse napraviti tehnicki prihvatljiv sajt, kao i da ima dovoljno firmi i pojedinaca koji su u stanju to da urade.
Nekada je bilo bitno da sajt lijepo izgleda i to je to. Mislim da danas to nije slucaj. Najveci problem korpo sajtova je spremnost korporacije da se posveti sajtu, da ga shvati ozbiljno i da postuje njegovu vaznost. Mislim da je to jos uvijek problem. Naime, korporacija nadje agenciju koja joj napravi sajt i tu se prica zavrsava. Ponekad se ponesto promijeni, doda poneka vijest i sajt tako “zivi”. Kada govorim o spremnosti korporacije da se dovoljno angazuje, mislim na spremnost da odvoji ljude, novac i vrijeme za direktnu komunikaciju sa posjetiocima.
Mislim da danasnji korpo sajt MORA od posjetioca da napravi ucesnika i da ne dozvoli da on bude samo posmatrac. Kada kazem UCESNIK, mislim na mogucnost posjetioca da direktno moze uticati i na sadrzaj, na opise usluga, proizvoda… Necu da kazem da treba dati slobodu kao na Wikipediji, ali nesto priblizno tome. To bi od korpo sajta napravilo jos bolje mjesto gdje bi posjetioci dobili osjecaj da je i korporacija, kao i njihov sajt, za njih otvorena i da je poslovanje potpuno transparentno. Naravno ovo iziskuje vrijeme i novac, ali mislim da ce u buducnosti tako morati da se radi. Ako ja na primjer odem na sajt neke korporacije, i procitam tekst o nekom proizvodu koji mi nije pruzio sve potrebne informacije, hocu da imam mogucnost da taj tekst odmah prokomentarisem i da neko odgovoran u korporaciji bude obavjesten o tome. Danasnji sajtovi to ne omogucavaju na takav nacin.

Moral ili nešto drugo?

Svjedoci smo velikog broja sajtova koji koriste tuđi softwer. Obično velike CMS-ove PHPnuke, Joomla… Korištenje ovakvog softwera nije zabranjeno, ali postoje ograničenja koja ogromna većina ne poštuje. Nedavno sam na jednom forumu raspravljao o tome i spor je bio oko toga da li možete napraviti sajt, koristeći na primjer Joomla CMS i takav sjat prodati nekoj firmi. Mišljenja su bila podjeljena. Dugom dikusijom došlo se do opšteprihvaćenog zaključka da možete prodati svoj rad, instalaciju, unos podataka, ali ne i softver, jer on nije vaš. Međutim, glavna stvar je u moralu, jer kako će onaj koji vam je naručio web sajt znati da ste vi koristili tuđi softwer ako mu vi kažete da ste ga vi napravili? Polazim od toga da je naručilac laik.

Nisam siguran da li postoji neka organizacija kod nas kojoj bi se ovakve stvari mogle prijaviti, ili je to moguće samo prijaviti vlasniku originalnog softwera. Ukoliko ne postoji, mislim da bi tako nešto moralo da se oformi. Možda pretjerujem ali mislim da ovakvi primjeri užasno loše utiču na tržište i obaraju cijenu poštenog rada. Jer, zašto bi neko vama platio da mu napravite sajt ako tražite npr. 500Evra, jer znate da vam treba mjesec dana da ispunite sve zahtjeve, kada će mu neko drugi prodati to isto za 100Evra i pri tome potrošiti par dana jer će koristiti neki besplatan CMS. Pri tome, naručilac, laik, samo zna da dobija istu stvar, jeftinije i brže.

Pretraga Interneta ili lov u mutnom

U jednom tekstu (ne sećam se tačno gde) pročitao sam zanimljivo poređenje. Autor je uporedio Rimsku imeriju sa današnjom, virtuelnom, Google imperijom. Pa je logično, iz rečenice, "Svi putevi vode u Rim", nastalo, "Svi putevi vode na Google" ili obrnuto - "Svi putevi počinju na www.google.com".

Većina korisnika Interneta, tražeći neku informaciju, pretragu počinje sa nekog od najvećih globalnih pretraživača (Google, Yahoo, Msn...) Ili, ako je informacija lokalnog karaktera, koriste neki od lokalizovanih pretraživača Interneta.
Korisnik, naravno, očekuje da će pronađeni Web sajt sadržati informaciju koju je i tražio, ali u poslednje vreme, to sve česće nije slučaj.

Naime, u poplavi reklamnih servisa na Internetu, koji plaćaju za klikove na reklame na sajtu, enormno se povećao broj sajtova koji na svaki način žele privući korisnike lažnim sadržajem, kako bi na njihovom sajtu kliknuli na neku od reklama. Zanimljivi su načini prevare koji se najčešće koriste. Pored lažnog sadržaja, najčešće se koristi neznanje korisnika, odnosno upisivanje pogrešnog upita, od strane korisnika, u pretrazivaču. Tada se kao rezultat pojavljuje "lažni sajt" i korisnik ga poseti, očekujući da će pronaći informaciju koju je tražio, i ne znajući da je prevaren.
Takave greške korisnika, dovele su do toga, da se pojavio ogroman broj internet domena, koji u nazivu sadrže namernu grešku!
Koliko korisnici greše u upisivanju termina za pretragu, odlično se može videti na Google Trends servisu (http://google.com/trends). Ovaj servis analizira sve upite za pretragu u Google pretraživaču.

Uzećemo ime popularne glumice "Angelina Jolie", kao primjer. Namerno ćemo napraviti grešku i promeniti upit u "Angalina Jolie". Takođe ćemo pokušati i sa "Angelina jollie" i "Angelina Joly". Nakon provere na Google Trends, dobijamo rezultat prikazan na slici.


Vidi se da je postavljen veliki broj upita sa greškama koje smo i mi namerno napravili. Ukoliko taj isti upit, "Angalina Jolie", unesemo u Google pretraživaču, dobićemo veliki broj "lažnih sajtova" kao rezultat. Svi oni, obično sadrže samo jednu stranicu i pretrpani su reklamama. Naravno, sa tom greškom registrovani su i nazivi domena (ne klikćite na reklame - angalinajolie.com, angalinajolie.net, angalinajolie.info).


Nameće se pitanje - Zašto se ovakvi sajtovi ne isključuju iz indeksa pretraživača?
U principu, pretraživači tvrde da ovakve sajtove redovno izbacuju iz indeksa. Ali njihovim izbacivanjem i sam pretraživač gubi novac! Konkretno Google, za svaki klik na reklamu na takvim sajtovima (ukoliko se za reklamiranje koristi Google AdSense), dobija procenat. Da nema takvih sajtova, i da posetilac za svoj pogrešan upit ne dobije nikakav razultat, ne bi bilo ni posete tom sajtu, kao ni klika na reklamu, a samim tim ni zarade. Slična situacija je i sa Yahoo! servisom za reklamiranje (http://publisher.yahoo.com).

Na kraju, moglo bi se reći da je srpski jezik u prednosti u odnosu na engleski u ovoj situaciji. Staro dobro pravilo "čitaj kao sto je napisano" (i obrnuto) gotovo da isključuje ovakve greške.

Diplomata - domaća web igra

Jedna od prvih, ako ne i prva online multiplayer igra kod nas, Diplomata, u decembru 2006. godine slavi godišnjicu postojanja. Kod nas, uvek aktuelna tema - politika, bila je inspiracija za kreiranje ove potezne strategije.

Sam naziv igre - Diplomata, dosta govori. Kao lider države, vaš cilj je da postanete moćniji od država ostalih igrača. Koristeći sva sredstva, od diplomatije do rata, uz neophodnu mudrost i pravu strategiju, trebate izgraditi snažnu državu, sposobnu da sama opstane, i pokušati da ostvarite dobar plasman na kraju ciklusa.

Veoma bitan faktor za uspeh je i lobiranje kod ostalih igrača, organizovanje koalicija, pa čak i pretnje napadom u cilju zaštite saveznika. Zadatak, možda ne zvuči komplikovano, ali morate da znate, da isti cilj, imaju i ostali igrači, koji će na sve načine pokušavati da budu bolji od vas. Svaka država ima svoju teritoriju, koju proširuje zauzimanjem slobodne teritorije, ili osvajanjem teritorije druge države. Na svojoj teritoriji možete da gradite različite objekte, a svaki od njih ima svoju svrhu i utiče na ostale parametre. Fabrike proizvode oružje i vojsku, stambeni objekti povećavaju populaciju, koja vam je potrebna kao radna snaga za proizvodnju, odbrambene tvrđave povećavaju snagu vaše odbrane i slično. Država ima
vojsku sastavljenu od različitih rodova, pa imate pešadiju, oklopne jedinice, avijaciju i mornaricu. Tu je, takođe, i Banka, gdje možete da podignete kredit, ili položite novac na štednju. Javna i crna berza omogućavaju vam da trgujete sa ostalim državama. Sve u svemu, kao i u realnom svetu, uspeh se postiže dobrom izbalansiranošću svih ključnih parametara, kao i prijateljskim odnosom sa što većim brojem država, kako bi izbegli eventualne napade. Mada, uvek se nađe neko ko prvi ispali metak, i često, ničim izazvan, prisili vas na rat.

Komunikacija sa ostalim igračima je moguća putem internih poruka (država - državi) ili putem javnog chata koji je aktivan tokom cele igre. Na chatu takođe vidite trenutno prisutne igrače. Tu je i Diplomata Forum, odlično mesto za početnike, a uvek se nađe neki stariji igrač koji će vam objasniti sve što vam nije jasno. Igra je poteznog tipa, i svakih sat vremena dobijate po 10 poteza koje trebate što pametnije iskoristiti. Reset je svakih mesec dana (svakog prvog u mesecu), a za prethodni mesec se formiraju rang liste igrača.

Tehnički, Diplomata je zasnovan na Promisance platformi i napravljen je u PHP-u, sa delovima u AJAX-u i FLASH-u. U pripremi je nova verzija igre - Diplomata Revolution, koja je potpuno nezavisna od Promisance platforme, sa interaktivnim FLASH interfejsom.

Tekst je objavljen na Tehnopolis sekciji B92 sajta.

Internet u Republici Srpskoj

U proteklih nekoliko godina na prostorima cele bivše Jugoslavije ljudi su počeli da prihvataju Internet kao budućnost na polju komunikacija i informisanja. U ovom tekstu pokušaćemo da napravimo osvrt na dešavanja koja su vezana za Internet u Republici Srpskoj

Činjenica da je na prostorima RS sve do kraja 1995. godine besneo rat, opravdava određeno zaostajanje Republike Srpske u prihvatanju najnovijih tehnologija. Naravno, i u tim ratnim godinama tražili su se načini da se RS uključi u praćenje svetskih računarskih trendova, a rezultati se svakako vide u pokretanju prvih Internet provajdera (u rstel.net sistemu) već avgusta 1996. godine u Banjaluci, Bijeljini, Brčkom i Srbinju.

Od tada je broj korisnika Interneta u RS počeo da se uvećava svakog dana. Svi kojima su to uslovi dozvoljavali, postali su korisnici Mreže. U to vreme počele su da se pojavljuju i prve web prezentacije koje su se odnosile na Republiku Srpsku, a uglavnom su ih radili ljudi iz inostranstva, koji su zbog poznatih razloga morali da napuste zavičaj. Ipak to nije bilo ono pravo, jer nisu se uzimali pravi domeni, već su se prezentacije većinom nalazile na serverima koji pružaju besplatne usluge hostovanja sa komplikovanim adresama i naravno, zbog toga ih skoro niko nije ni posećivao.

Trenutno je situacija nešto povoljnija, iako je broj korisnika Mreže u RS još uvek minimalan. Ljudi teško prihvataju činjenicu da je Internet došao i na naše prostore, a mnogi ni ne znaju da u njihovom gradu postoji provajder. Problem je verovatno u nedovoljnoj obaveštenosti. Veliki deo onih koji su u svojim kućama ili preduzećima uspeli da obezbede savremene računare još uvek ne shvata pravu vrednost Interneta.

U Banjaluci je nedavno otvoren prvi Internet provajder sa satelitskim linkom – inecco.net (ostali uglavnom koriste iznajmljene linije prema Beogradu, pa su i nešto sporiji). Postoji veliki broj web prezentacija koje su posvećene RS ili njenim gradovima. Ove prezentacije razvijaju uglavnom grupe ljudi ili pojedinci koji sa svojim velikim entuzijazmom uspevaju da obezbede odgovarajuće preduslove (dobar domen i server koji će hostovati prezentaciju). Sponzore za finansiranje ovakvih stranica teško je naći, jer je skoro nemoguće ubediti direktore i vlasnike firmi u čemu je prava vrednost reklame na Internetu. Interesantno je da su naši ljudi u inostranstvu iskreno zainteresovani da pomognu razvoj Interneta u Republici Srpskoj. Oni često ustupaju prostor na svojim serverima, bez novčane naknade ili po minimalnim cenama.

Prezentacije

Možete da pogledate www.srpska.com sa obiljem informacija i najnovijim vestima iz RS. Ako vas interesuju privredni tokovi, posetite www.privreda.com. Banjaluka ima nekoliko prezentacija: www.banjaluka.com, www.banjaluka.net ili web stranice univerziteta u Banjaluci – www.urc.bl.ac.yu. Sve o Bijeljini nalazi se na adresama www.bijeljina.com ili www.oaza.co.yu/bijeljina. Grad Brčko – www.brcko.com. Zvanična prezentacija Prijedora – www.prijedor.com. Gradiška – www.gradiška.com. Još da pomenemo i jug Republike Srpske: prezentacija Trebinja je na adresi members.tripod.com/~trebinje.

Na navedenim adresama pored podataka o gradovima možete naći i druge sadržaje, kao na primer: e-mail adresar, koji je jedinstven za nekoliko prezentacija, na adresi www.bijeljina.com/kontakt.htm ili možete da se uključite na diskusiju oko Brčkog na www.brcko.com.

Deo navedenih prezentacija je nedavno počeo s radom, tako da još uvek ne raspolažu detaljnijim podacima i još uvek nisu potpuno dovršene.

Problemi

Ako odvojite vreme da posetite predložene adrese, primetićete (najbolje u diskusiji na www.brcko.com) da najveće kritike, pa i uvrede, dolaze od korisnika iz drugog dela bivše BiH, odnosno iz sadašnje Federacije BiH. Oni ne prihvataju natpise Republika Srpska na ovim web prezentacijama, niti bilo kakve nacionalne simbole, ali bi se reklo da se baš ne mogu pohvaliti sopstvenim web sajtovima, u šta se možete uveriti ako posetite na primer www.sarajevo.com.

Kada bi ovo bio jedini problem, mogao bi nekako i da se prevaziđe, ali i u samoj RS vodi se prava borba za domene. Neke firme pokušavaju da naprave monopol nad svim što se tiče Interneta u Republici Srpskoj. Ne mogu da se pomire sa činjenicom da svako može da kupi Internet domen (naravno, ako je slobodan).

Međutim, ova previranja imaju i svoju dobru stranu. Naime, najvažniji domeni (com, net i org) sa nazivima većih gradova u RS, baš zbog straha da ne „padnu u pogrešne ruke” već su kupljeni, ali na većini još nisu pokrenute prezentacije.

• • •

Ostaje nam da se nadamo da su ove poteškoće prolazne, i da će vremenom sve doći na svoje mesto, jer prava ekspanzija Interneta u Srpskoj tek predstoji. Kada se strasti smire, opstaće samo najbolje i najkvalitetnije prezentacije koje će korisnici sa zadovoljstvom da pregledaju.

Tekst je objavljen u Svetu Kompjutera 9/1998